1.3 Почетак - Шта је Гит?

Главна разлика између програма Гит и других VCS система (укључујући Subversion и екипу) је начин на који Гит посматра податке. Концептуално, већина других система чува податке као листу промена фајлова. Ови системи (CVS, Subversion, Perforce, Bazaar и тако даље) посматрају податке које чувају као скуп фајлова и промена које су направљене над њима током времена (ово се обично описујекао контрола верзије базирана на делтама).

Програм Гит не посматра податке на овај начин, нити их тако памти. Уместо тога, програм Гит посматра податке као да су скуп снимака (snapshots) минијатурног фајл система. Сваки пут када извршите комит (commit), или сачувате стање свог пројекта у Гит репозиторијум, он у суштини узима слику стања ваших фајлова у том тренутку и памти референцу на тај снимак. Да би одржао ефикасност, ако се фајл није променио, програм Гит не чува фајл поново, већ само везу ка претходном идентичном фајлу који је већ раније сачувао. Програм Гит податке посматра као ток снимака.

Ово је важна разлика између програма Гит и скоро свих других VCS система. Због овога Гит скоро сваки аспект контроле верзије који су већина осталих система само копирали из претходне генерације посматра на другачији начин. То чини Гит минијатурним фајл системом са уграђеним изузетно моћним алатима, а не само обичним VCS системом. Истражићемо неке предности које добијате чистим посматрањем података на овај начин док будемо говорили о гранању у програму Гит у Гранање у програму Гит.

Већини операција у програму Гит су потребни само локалне фајлове и ресурси да би се извршиле - у општем случају, није потребна никаква информација са другог рачунара на мрежи. Ако сте навикнути на CVCS системе где већина операција има застој због латенције мреже, овај аспект Гита ће вас уверити у то да су богови брзине благосиљали Гит ванземаљским моћима. Пошто имате читаву историју пројекта одмах ту на локалном диску, већина операција ће се извршити скоро тренутно.

На пример, да бисте прегледали историју пројекта, Гит не мора да оде на сервер да је преузме да би вам је приказао — само треба да је прочита директно из локалне базе података. Ово значи да ћете видети историју пројекта истог тренутка. Ако желите да видите измене које су унете у фајл између тренутне верзије и оне од пре месец дана, Гит може да погледа како је фајл изгледао пре месец дана и да уради локално израчунавање разлике, уместо да пита удаљени сервер да уради то или да повуче старију верзију фајла са удаљеног сервера и да израчуна разлику локално.

Ово такође значи да нема много ствари које не можете да урадите док нисте прикачени на мрежу или на VPN. Ако се укрцате на авион или воз и желите да урадите нешто, можете да комитујете без проблема (у своју локалну копију, сећате се?) све док не дођете до мрежне конекције да гурнете податке на сервер. Ако одете кући и не можете да подесите VPN клијент да ради како треба, још увек можете да радите на пројекту. Код многих других система, овакве ствари су немогуће или захтевају превише муке. На пример, у програму Perforce не можете да урадите много тога ако нисте повезани са сервером; а у програмима Subversion и CVS можете да мењате фајлове, али не можете да комитујете промене у базу података (јер она није на мрежи). Ово можда не изгледа као велика ствар, али изненадили бисте се када видите колико овакве ствари значе.

У програму Гит се за све рачуна контролна сума (checksum) пре него што се сачува, а онда се стварима приступа користећи ту контролну суму. То значи да је немогуће променити садржај било ког фајла или директоријума а да Гит не зна за то. Ова функционалност је уграђена у Гит у најнижим слојевима и својствена је његовој филозофији. Не можете да изгубите податке током транзита, или да дође до оштећења фајлова а да Гит то не примети.

Механизам који програм Гит користи за контролну суму се зове SHA-1 хеш (SHA-1 hash). То је стринг од 40 карактера који се састоји од хексадецималних цифара (0-9 и a-f) и рачуна се на основу садржаја фајла или структуре директоријума у програму Гит. SHA-1 хеш изгледа отприлике овако:

Ове хеш вредности ћете сретати посвуда у програму Гит јер их он доста користи. Заправо, све што програм Гит чува у базу података чува се на основу хеш вредности садржаја, а не на основу имена фајла.

Када обављате акције у програму Гит, скоро све само додају податке у Гит базу података. Тешко је натерати систем да уради нешто што не може да се опозове, или да обрише податке на било који начин. Као и код било ког другог VCS система, можете да направите грешку код промена које још нису комитоване; али након што комитујете снимак у Гит, веома је тешко изгубити га, поготово ако редовно шаљете базу података другом репозиторијуму.

Због овога је коришћење програма Гит право уживање, јер знамо да можемо да експериментишемо без бриге да ћемо нешто упропастити. За мало детаљнији поглед на то како Гит чува податке и како вратити податке које сте наизглед изгубили, погледајте Опозив.

Сада обратите пажњу — ово је главна ствар коју треба запамтити о програму Гит ако желите да остатак процеса учења тече како ваља. Гит има три главна стања у којима се могу наћи ваши фајлови: измењено, стејџовано и комитовано:

Ово нас води до три главне секције Гит пројекта: Гит директоријум, радни директоријум и стејџ.

Радни директоријум је једно одјављивање (checkout) неке верзије пројекта. Ови фајлови се довлаче из компресоване базе података из Гит директоријума и смештају се на диск да бисте их користили и мењали.

Стејџ је фајл који се обично налази у Гит директоријуму и чува информације о томе шта ће се укључити у следећи комит. Његово техничко име у Гит терминологији је „индекс”, али се често користи и назив „стејџ”.

Гит директоријум је место где програм Гит чува све метаподатке и базу података објеката вашег пројекта. Ово је најважнији део програма Гит и то је оно што се копира када клонирате репозиторијум са другог рачунара.

Основни ток рада са програмом Гит иде отприлике овако:

Ако се нека верзија фајла налази у Гит директоријуму, сматра се комитованом. Ако је измењена и онда додата на стејџ, она је стејџована. А ако се променила од одјављивања, али није стејџована, онда је измењена. У Основе програма Гит, научићете више о овим стањима и о томе како се најбоље користе, као и начин да потпуно прескочите стејџ.