-
1. Почетак
- 1.1 О контроли верзије
- 1.2 Кратка историја програма Гит
- 1.3 Шта је Гит?
- 1.4 Командна линија
- 1.5 Инсталирање програма Гит
- 1.6 Подешавања за први пут
- 1.7 Тражење помоћи
- 1.8 Резиме
-
2. Основе програма Гит
- 2.1 Прављење Гит репозиторијума
- 2.2 Снимање промена над репозиторијумом
- 2.3 Преглед историје комитова
- 2.4 Опозив
- 2.5 Рад са удаљеним репозиторијумима
- 2.6 Означавање
- 2.7 Гит алијаси
- 2.8 Резиме
-
3. Гранање у програму Гит
- 3.1 Укратко о гранању
- 3.2 Основе гранања и спајања
- 3.3 Управљање гранама
- 3.4 Процеси рада са гранањем
- 3.5 Удаљене гране
- 3.6 Ребазирање
- 3.7 Резиме
-
4. Гит на серверу
- 4.1 Протоколи
- 4.2 Постављање програма Гит на сервер
- 4.3 Генерисање јавног SSH кључа
- 4.4 Подешавање сервера
- 4.5 Гит демон
- 4.6 Паметан HTTP
- 4.7 GitWeb
- 4.8 GitLab
- 4.9 Опције за хостовање које нуде трећа лица
- 4.10 Резиме
-
5. Дистрибуирани Гит
-
6. GitHub
-
7. Гит алати
- 7.1 Избор ревизија
- 7.2 Интерактивно стејџовање
- 7.3 Скривање и чишћење
- 7.4 Потписивање вашег рада
- 7.5 Претрага
- 7.6 Поновно исписивање историје
- 7.7 Демистификовани ресет
- 7.8 Напредно спајање
- 7.9 Rerere
- 7.10 Отклањање грешака са програмом Git
- 7.11 Подмодули
- 7.12 Паковање
- 7.13 Замена
- 7.14 Складиште акредитива
- 7.15 Резиме
-
8. Прилагођавање програма Гит
- 8.1 Конфигурисање програма Гит
- 8.2 Гит атрибути
- 8.3 Гит куке
- 8.4 Пример полисе коју спроводи програм Гит
- 8.5 Резиме
-
9. Гит и остали системи
- 9.1 Гит као клијент
- 9.2 Мигрирање на Гит
- 9.3 Резиме
-
10. Гит изнутра
- 10.1 Водовод и порцелан
- 10.2 Гит објекти
- 10.3 Гит референце
- 10.4 Pack фајлови
- 10.5 Рефспек
- 10.6 Протоколи за пренос
- 10.7 Одржавање и опоравак податак
- 10.8 Променљиве окружења
- 10.9 Резиме
-
A1. Додатак А: Програм Гит у другим окружењима
- A1.1 Графички интерфејси
- A1.2 Гит у Visual Studio
- A1.3 Гит у Visual Studio Code
- A1.4 Гит у IntelliJ / PyCharm / WebStorm / PhpStorm / RubyMine
- A1.5 Гит у Sublime Text
- A1.6 Гит унутар Bash
- A1.7 Гит у Zsh
- A1.8 Гит у Powershell
- A1.9 Резиме
-
A2. Додатак Б: Уграђивање програма Гит у ваше апликације
- A2.1 Гит из командне линије
- A2.2 Libgit2
- A2.3 JGit
- A2.4 go-git
- A2.5 Dulwich
-
A3. Додатак В: Гит команде
- A3.1 Подешавање и конфигурација
- A3.2 Набављање и креирање пројеката
- A3.3 Основно снимање
- A3.4 Гранање и спајање
- A3.5 Дељење и ажурирање пројеката
- A3.6 Инспекција и поређење
- A3.7 Отклањање грешака
- A3.8 Крпљење
- A3.9 Имејл
- A3.10 Спољни системи
- A3.11 Администрација
- A3.12 Водоводне команде
1.2 Почетак - Кратка историја програма Гит
Кратка историја програма Гит
Као и многи добре ствари у животу, Гит је почео са мало креативног уништења и плаховите полемике.
Линукс језгро је прилично широк софтверски пројекат отвореног кода. Током већине времена одржавања Линуксовог језгра (1991-2002), промене у софтверу слате су унаоколо као закрпе и архивирани фајлови. Године 2002, пројекат Линукс језгра почео је да користи власнички DVCS који се звао BitKeeper.
Године 2005, однос између заједнице која је радила на Линукс језгру и комерцијалне компаније која је развијала BitKeeper се распао, и бесплатан статус алата био је укинут. Ово је приморало Линуксову заједницу програмера (и посебно Линуса Торвалдса, оснивача Линукса) да осмисле свој сопствени алат ослањајући се на неке лекције које су научили док су користили BitKeeper. Неки од циљева које је имао нови систем били су следећи:
-
брзина,
-
једноставан дизајн,
-
снажна подршка за нелинеарни развој (на хиљаде паралелних грана),
-
потпуно дистрибуиран концепт,
-
могућност да се ефикасно рукује великим пројектима као што је Линукс језгро (брзина и величина података).
Од његовог настанка 2005, Гит је еволуирао и сазрео у алат који је био једноставан за употребу, али је задржао ове квалитете. Невероватно је брз, веома је ефикасан са великим пројектима, и има одличан систем гранања за нелинеарно развијање програма (погледајте Гранање у програму Гит).