-
1. Почетак
- 1.1 О контроли верзије
- 1.2 Кратка историја програма Гит
- 1.3 Шта је Гит?
- 1.4 Командна линија
- 1.5 Инсталирање програма Гит
- 1.6 Подешавања за први пут
- 1.7 Тражење помоћи
- 1.8 Резиме
-
2. Основе програма Гит
- 2.1 Прављење Гит репозиторијума
- 2.2 Снимање промена над репозиторијумом
- 2.3 Преглед историје комитова
- 2.4 Опозив
- 2.5 Рад са удаљеним репозиторијумима
- 2.6 Означавање
- 2.7 Гит алијаси
- 2.8 Резиме
-
3. Гранање у програму Гит
- 3.1 Укратко о гранању
- 3.2 Основе гранања и спајања
- 3.3 Управљање гранама
- 3.4 Процеси рада са гранањем
- 3.5 Удаљене гране
- 3.6 Ребазирање
- 3.7 Резиме
-
4. Гит на серверу
- 4.1 Протоколи
- 4.2 Постављање програма Гит на сервер
- 4.3 Генерисање јавног SSH кључа
- 4.4 Подешавање сервера
- 4.5 Гит демон
- 4.6 Паметан HTTP
- 4.7 GitWeb
- 4.8 GitLab
- 4.9 Опције за хостовање које нуде трећа лица
- 4.10 Резиме
-
5. Дистрибуирани Гит
-
6. GitHub
-
7. Гит алати
- 7.1 Избор ревизија
- 7.2 Интерактивно стејџовање
- 7.3 Скривање и чишћење
- 7.4 Потписивање вашег рада
- 7.5 Претрага
- 7.6 Поновно исписивање историје
- 7.7 Демистификовани ресет
- 7.8 Напредно спајање
- 7.9 Rerere
- 7.10 Отклањање грешака са програмом Git
- 7.11 Подмодули
- 7.12 Паковање
- 7.13 Замена
- 7.14 Складиште акредитива
- 7.15 Резиме
-
8. Прилагођавање програма Гит
- 8.1 Конфигурисање програма Гит
- 8.2 Гит атрибути
- 8.3 Гит куке
- 8.4 Пример полисе коју спроводи програм Гит
- 8.5 Резиме
-
9. Гит и остали системи
- 9.1 Гит као клијент
- 9.2 Мигрирање на Гит
- 9.3 Резиме
-
10. Гит изнутра
- 10.1 Водовод и порцелан
- 10.2 Гит објекти
- 10.3 Гит референце
- 10.4 Pack фајлови
- 10.5 Рефспек
- 10.6 Протоколи за пренос
- 10.7 Одржавање и опоравак податак
- 10.8 Променљиве окружења
- 10.9 Резиме
-
A1. Додатак А: Програм Гит у другим окружењима
- A1.1 Графички интерфејси
- A1.2 Гит у Visual Studio
- A1.3 Гит у Visual Studio Code
- A1.4 Гит у IntelliJ / PyCharm / WebStorm / PhpStorm / RubyMine
- A1.5 Гит у Sublime Text
- A1.6 Гит унутар Bash
- A1.7 Гит у Zsh
- A1.8 Гит у Powershell
- A1.9 Резиме
-
A2. Додатак Б: Уграђивање програма Гит у ваше апликације
- A2.1 Гит из командне линије
- A2.2 Libgit2
- A2.3 JGit
- A2.4 go-git
- A2.5 Dulwich
-
A3. Додатак В: Гит команде
- A3.1 Подешавање и конфигурација
- A3.2 Набављање и креирање пројеката
- A3.3 Основно снимање
- A3.4 Гранање и спајање
- A3.5 Дељење и ажурирање пројеката
- A3.6 Инспекција и поређење
- A3.7 Отклањање грешака
- A3.8 Крпљење
- A3.9 Имејл
- A3.10 Спољни системи
- A3.11 Администрација
- A3.12 Водоводне команде
A3.2 Додатак В: Гит команде - Набављање и креирање пројеката
Набављање и креирање пројеката
Постоје два начина да дођете до Гит репозиторијума. Један је да га копирате из постојећег репозиторијума на мрежи или на неком другом месту, а други је да креирате нови у неком постојећем директоријуму.
git init
Када желите да неки директоријум претворите у нови Гит репозиторијум, тако да можете почети да контролишете његове верзије, једноставно можете да извршите git init
.
Ово прво уводимо у Прављење Гит репозиторијума, где показујемо креирање потпуно новог репозиторијума са којим почињете да радите.
Укратко причамо о томе како можете да промените подразумевано име гране из „master” у Удаљене гране.
Ову команду користимо у Постављање огољеног репозиторијума на сервер за креирање празног огољеног репозиторијума за сервер.
Коначно, у Водовод и порцелан пролазимо кроз неке од детаља о ономе шта се заиста догађа у позадини.
git clone
Команда git clone
је у суштини нешто као омотач око неколико других команди.
Она креира нови директоријум, улази у њега и извршава git init
којом прави празан Гит репозиторијум, додаје удаљени репозиторијум (git remote add
) са URL адресе коју јој проследите (подразумевано под именом origin
), извршава git fetch
са тог удаљеног репозиторијума и онда одјављује најновији комит у ваш радни директоријум командом git checkout
.
Команда git clone
се у књизи користи на доста места, али ћемо навести неколико интересантних места.
У суштини је уведена и објашњена у Клонирање постојећег репозиторијума, где пролазимо кроз неколико примера.
У Постављање програма Гит на сервер приказујемо употребу опције --bare
којом се креира копија Гит репозиторијума без радног директоријума.
У Паковање је користимо да распакујемо спаковани Гит репозиторијум.
Коначно, у Клонирање пројекта са подмодулима учимо о --recurse-submodules
опцији којом је клонирање репозиторијума са подмодулима мало једноставније.
Мада се користи на многим другим местима у књизи, ово су она донекле јединствена или она на којима се њена потреба донекле разликује у односу на остала места.