5.1 Дистрибуирани Гит - Дистрибуирани процеси рада

У централизованим системима, у општем случају постоји јединствен модел сарадње — централизовани процес рада. Један централни хаб, или репозиторијум, може да прихвати кôд, а сви синхронизују свој рад са њим. Већи број програмера су чворови — потрошачи тог хаба — и синхронизују се са том централизованим местом.

Ово значи да ако два програмера клонирају са хаба и обојица направе промене, први програмер који гурне своје промене назад на хаб може то да уради без проблема. Други програмер мора да споји рад првог у свој пре него што гурне узводно своје промене, како не би преписао промене које је направио први програмер. Овај концепт је важи у програму Гит исто као и у Subversion (или у било ком другом CVCS), а овај модел ради савршено добро у програму Гит.

Ако сте се већ навикли на централизовани процес рада у својој компанији или тиму, лако можете наставити да користите тај процес рада са програмом Гит. Једноставно подесите један репозиторијум, дајте свим члановима тима дозволу за гурање на њега; програм Гит неће дозволити да корисници пишу преко туђих промена.

Рецимо да Марко и Милица почињу да раде истовремено. Марко завршава своју промену и гура је на сервер. Онда Милица покушава да гурне своје промене, али сервер их одбија. Сервер јој каже да покушава да гурне промене које не могу да се премотају унапред и да то неће моћи да уради све док не преузме податке и не споји их са својим. Овај процес рада је привлачан многим људима јер је то парадигма која им је позната и која им одговара.

Ово није ограничено само на мале тимове. Са Гитовим моделом гранања је могуће да на стотине програмера успешно ради на једном пројекту користећи истовремено на десетине грана.

Пошто вам програм Гит допушта да имате више удаљених репозиторијума, могуће је користити процес рада у коме сваки програмер има приступ уписа у сопствени јавни репозиторијуму и приступ читања свих осталих. Овакав сценарио често укључује и канонички репозиторијум који представља „званичан” пројекат. Ако желите да дате допринос таквом пројекту, треба да направите сопствени јавни клон пројекта и на њега гурате измене. Онда можете да пошаљете захтев одржаваоцу главног пројекта да повуче ваше измене. Одржавалац онда може да дода ваш репозиторијум као удаљени репозиторијум, локално тестира ваше промене, споји их у сопствену грану, па онда гурне назад на свој репозиторијум. Овај процес ради на следећи начин (погледајте Процес рада са руководиоцем интеграције):

да Ово је веома чест процес рада са алатима који су базирани на хабовима као што је GitHub или GitLab, када је лако рачвати пројекат и гурнути промене у своју рачву које ће сви видети. Једна од главних предности овог приступа је то што можете да наставите са својим радом, а одржавалац главног репозиторијума може да повуче ваше промене у било ком тренутку. Особе које дају допринос не морају чекати да пројекат прихвати њихове промене — свако може да ради својим темпом.

Ово је варијанта процеса рада са више репозиторијума. У општем случају га користе огромни пројекти са стотинама сарадника; један познати пример је Линукс кернел. Више руководиоца интеграције су задужени за одређене делове репозиторијума; они се називају поручници. Сви поручници имају једног руководиоца интеграцијом који се назива благонаклони диктатор. Благонаклони диктатор повлачи са њихових репозиторијума у референтни репозиторијум из ког сви сарадници морају да повлаче. Овај процес ради на следећи начин (погледајте Процес рада са благонаклоним диктатором):

Овакав процес рада није уобичајен, али може да буде користан код великих пројеката, или у окружењима у којима је хијерархија јако изражена. Дозвољава да вођа пројекта (диктатор) делегира велики део посла и сакупља велике подскупове кода са више места пре него што их интегрише.

То су били неки често коришћени процеси рада које је могуће користити у дистрибуираном систему као што је Гит, али јасно је да постоје многе варијације које одговарају вашем одређеном процесу рада у пракси. Сада када (надамо се) можете да одлучите која комбинација процеса рада вам одговара, приказаћемо неке специфичније примере начина на које можете да постигнете главне улоге које чине различите процесе рада. У следећем одељку ћете сазнати нешто о неколико честих образаца по којима се доприноси пројекту.