2.5 Osnove Gita - Rad sa udaljenim repozitorijumima

Da biste videli koje udaljene servere imate konfigurisane, možete da pokrenete komandu git remote. Ona će izlistati skraćena imena svih udaljenih repozitorijuma koje ste specificirali. Ako ste klonirali repozitorijum, trebalo bi da barem vidite origin - to je podrazumevano ime koje Git daje serveru sa koga ste klonirali.

Možete da specificirate i -v, što će pokazati URL-ove koje je Git uskladištio za kratko ime koje se koristi kada se čita i piše po tom udaljenom repozitorijumu:

Ako imate više od jednog udaljenog repozitorijuma, ova komanda će ih sve izlistati. Na primer, repozitorijum sa više rimoutova za rad sa nekoliko kolaboratora bi mogao da izgleda ovako.

Ovo znači da možemo da povučemo doprinos od bilo kog od ovih korisnika prilično jednostavno. Možda dodatno imamo i dozvolu da šaljemo jednom ili više njih, mada to ne možemo da vidimo odavde.

Obratite pažnju na to kako udaljeni repozitorijumi koriste razne protokole; o ovome ćemo detaljnije pričati u Git on the Server.

Pomenuli smo i demonstrirali dodavanje udaljenih repozitorijuma u prethodnim sekcijama, ali evo kako se to eksplicitno radi. Da biste dodali novi udaljeni Git repozitorijum kao kratko ime na koje ćete kasnije lako moći da se pozovete, pokrenite git remote add <kratko_ime> <url>:

Sada možete da koristite pb u komandnoj liniji umesto velikog URL-a. Na primer, ako hoćete da pribavite sve informacije koje Pol ima ali vi još nemate u svom repozitorijumu, možete da pokrenete git fetch pb:

Polova master grana je sada pristupna lokalno u pb/master — možete da je spojite sa nekom vašom granom, ili da čekautujete lokalnu granu ako želite da je detaljnije pregledate. (Mnogo detaljnije ćemo se pozabaviti time šta su tačno grane i kako se koriste u Grananje u Gitu.)

Kao što ste upravo videli, podatke iz udaljenih projekata dobijate tako što pokrenete

Komanda odlazi do tog udaljenog projekta i povlači sve podatke sa njega koje još uvek nemate. Nakon što uradite ovo, treba da imate reference na sve grane iz tog udaljenog repozitorijuma, koje možete da spojite sa svojim ili da ih istražite u bilo kom trenutku.

Ako klonirate repozitorijum, komanda automatski dodaje taj udaljeni repozitorijum pod imenom origin. Dakle, git fetch origin pribavlja sav novi rad koji je poslat ka tom serveru otkad ste ga klonirali (ili pribavili nešto s njega). Bitno je napomenuti da komanda git fetch povlači podatke u vaš lokalni repozitorijum - ne spaja ih automatski sa vašim radom niti modifikuje ono na čemu trenutno radite. Morate da ih spojite ručno kada budete spremni.

Ako imate granu koja je podešena tako da prati udaljenu granu (pogledajte sledeći odeljak i Grananje u Gitu za više informacija), možete da iskoristite git pull da automatski pribavite i onda spojite udaljenu granu u vašu trenutnu granu. Ovo je možda jednostavniji ili udobniji tok rada za vas; i po podrazumevanim podešavanjima, git clone komanda automatski postavlja lokalnu master granu da prati udaljenu master granu (ili kako god se zove podrazumevana grana) na serveru sa kojeg ste klonirali. Pokretanje git pull u opštem slučaju pribavlja podatke sa servera sa kog ste prvobitno klonirali i automatski pokušava da spoji u njega kod na kome trenutno radite.

Kada vaš projekat dosegne stanje u kojem poželite da ga podelite, morate da ga pogurate uzvodno. Komanda za ovo je prosta: git push [ime-rimouta] [ime-grane]. Ako želite da pošaljete na master granu vašem origin serveru (opet, kloniranje u opštem slučaju postavlja oba ova imena automatski), onda možete da pokrenete ovo da pošaljete sve komitove koje ste uradili na serveru:

Ova komanda radi samo ako ste klonirali sa servera ka kojem imate pristup pisanja i ako niko nije slao podatke u međuvremenu. Ako zajedno sa nekim istovremeno klonirate i onda on ili ona pošalje izmene a zatim vi pošaljete svoje, vaša izmena će biti odbijena s pravom. Moraćete da najpre povučete njegov ili njen rad i da ga inkorporišete u svoj pre nego što vam bude dozvoljeno da pošaljete bilo šta. Pogledajte Grananje u Gitu za detaljnije objašnjenje o tome kako se šalje na udaljene servere.

Ako želite da vidite više informacija o određenom udaljenom repozitorijumu, možete da iskoristite git remote show [ime-rimouta] komandu. Ako ovo pokrenete sa određenim kratkim imenom, kao što je origin, dobićete nešto ovako.

To će izlistati URL-ove za udaljene repozitorijume kao i informaciju o praćenim granama. Komanda vam čini uslugu time što vam kaže da ako ste na master grani i ako pokrenete git pull, automatski će se spojiti u master granu na udaljenom repozitorijumu nakon što pribavi sve udaljene reference. U listi se takođe nalaze i udaljene reference koje su povučene.

To je prost primer na koji ćete verovatno naići. Kada malo ozbiljnije počnete da koristite Git, međutim, videćete mnogo više informacija zvanjem git remote show:

Ova komanda pokazuje koja grana je automatski poslata vama kada ste pokrenuli git push dok ste na određenim granama. Takođe vam pokazuje i koje udaljene grane na serveru još uvek nemate, koje udaljene grane imate koje su uklonjene sa severa, i više lokalnih grana koje mogu da se automatski spoje sa odgovarajućim pratećim granama kad pokrenete git pull.

Ako želite da preimenujete referencu možete da pokrenete git remote rename da promenite kratko ime udaljenom repozitorijumu. Na primer, ako želite da pb preimenujete u paul, to možete uraditi pomoću naredbe git remote rename:

Vredi napomenuti da ovo menja i imena vašim udaljenim granama. Ono što je ranije bilo referencirano sa pb/master se sada nalazi na paul/master.

Ako želite da uklonite udaljeni repozitorijum iz nekog razloga — pomerili ste server ili više ne koristite neki miror, ili možda kontributor više ne kontribuira — možete da iskoristite git remote rm: